Луди Љуба

СРБОЉУБ АРИТОНОВИЋ
ЛУДИ ЉУБА
РЕЖИЈА: ДРАГАН ЖИВКОВИЋ

Сценографија - Мирослав Илић

Костими – Јованка Михајловић/Драган Живковић

Пријатељи представе : Породица Аритоновић из Врања, Ненад Тодоровић Сват, Срђан Томић Крле, Стефан Станојевић

* * *

Играју:

Луди Љуба - Душан Томић
Газда Анта - Михаел Стошић
Цвета, Антина друга жена - Кристина Јањић Стојановић
Мара, Антина рођака, живи код њих - Милена Стошић
Трифун, Антин побратим и комшија - Ненад Недељковић
Стана, Трифунова жена - Радмила Ђорђевић
Милан Фрцкоња, Васкин муж - Петар Милосављевић
Васка, Цветина комшика из села - Тамара Стошић
Јован, Љубин деда - Нинослав Трајковић
Стојанка, Љубина баба - Весна Продановић
Ленка, Антина кума са села - Жетица Дејановић
Рајко, бивши Цветин момак са села - Стефан Миленковић
Бомбонџија - Александар Михајловић
Живана, Љубина маћеха - Наталија Илић
Дете, Љуба и Милош - Богдан Пешић
Милица, девојка са села - Анђела Аритоновић
Свирач - Миодраг Стојановић Тарабуче

* * *

Техничка екипа:

Технички руководилац: Горан Стојковић

Шеф сцене: Мирослав Илић

Светло: Стефан Рашић, Ненад Костић

Тон: Горан Стојковић

Гардероба: Весна Младеновић, Марија Ђорђевић

Реквизита: Јованка Михајловић

Декоратери: Драган Ђорђевић, Милан Стојчић, Марјан Илић

Директор позоришта: Ненад Јовић

* * *

Реч редитеља:

... овај комад инспирисан је истинитим догађајем, и смештен је у неке педесете, ране шездесете године прошлог века у Врању. То је прича о обичним људима, који су знали да се лече на један другачији, сада можда заборављени начин, смехом и сузаама, живећи за љубав и свој сан и ломећи живот пред својим очима, онако како је живот знао да ломи њих. Упркос друштвеним стегама они су остали верни својим принципима и својој традицији. Живели су искреније, спорије и чини се срећније, другачије од лицемерног човека данашњице. Може се рећи другачије и од својих предака, којима су се ипак, на свој начин, враћали и остали верни. Топлина и емоција која избија из комада, и данас је део врањског миљеа и ја просто нисам желео да је се одрекнем. На те људе, на то време, на те вредности хтео сам да подсетим све нас и старије који памте, и млађе који о томе знају само из прича својих родитеља, на оно шта смо били, и у шта се сада претварамо. Тема драме је општа, наставак потомства, али не излизана и не бачена на периферију комада. Напротив, Срба Аритоновић је све урадио у комаду да опет отвори ту, рекао бих,  вечиту дилему, вешто је стављајући је у први план,  дајући право жени да одлучи хоће ли, или неће, продужити лозу. Верујем да је „Луди Љуба“ прави репрезент Србиног промишљања живота, и да смо на добром трагу да направимо узбудљиву представу, где се емоције смењују и терају публику на размишљање, и онда када ѕе завеса спусти ...

Драган Живковић Дурге