Александар Введенски

ЈЕЛКА КОД ИВАНОВИХ

Режија: Ангелчо Илиевски

 

Костимограф: Марија Пупучевска

Сценограф: Марија Пупучевска

Композитор: Боривоје Младеновић

Асистент костимографа: Ивана Младеновић

Асистент редитеља: Марија Младеновић

Помоћник редитеља: Андријана Ђорђевић

Дизајн плаката: Бобан Филиповић

 

 

Играју:

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ  - Александар Введенски

МАРКО ПЕТРИЧЕВИЋ - Петја Перов (1 год.) / Вук / Доктор

МИЛА НИКОЛИЋ – Нина Серова (8 год.)  / Болесник

ТЕОДОРА ЂЕДОВИЋ – Варја Петрова (17 год.) / Свињско прасе / Болесник

МИХАЈЛО СТОЈКОВИЋ – Волођа Комаров (25 год.) / Болничар  / Болесник / Судија

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ – Соња Острова (32 год) / Записничар

САША СТОЈКОВИЋ – Миша Пестров (76 год.) / Лав / Писар

ЈАСМИНКА ХОЏИЋ – Дуња Шустрова (82 год.) / Жирафа / Служавка

ТАМАРА СТОШИЋ – Пузирјова мајка / Болесник

НЕНАД НЕДЕЉКОВИЋ – Пузирјов отац / Полицијски чиновник / Судија

ИВОНА ПЕШИЋ - Пас Вера / Балерина / Болесник

ЕВГЕНИЈА СТАНКОВИЋ  - Дадиља / Дадиља 2

ДРАГАН ЖИВКОВИЋ – Полицајац 1  / Фјодор / Судија

НИНОСЛАВ ТРАЈКОВИЋ – Полицајац  2 / Дрвосеча / Болничар / Судија

АЛЕКСАНДАР МИХАЈЛОВИЋ – Дрвосеча / Редар / Судија

ДАНИЛО МИХАЈЛОВИЋ – Вања / Дрвосеча / Болничар / Болесник

МАРТА КОСТИЋ – Девојчица са виолином / Болесник

 

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ ПРЕДСТАВЕ

* * *

Техничка екипа:

 

Шеф технике: Мирослав Илић

Тон: Горан Стојковић

Светло: Ненад Костић

Гардероба/реквизита: Јованка Михајловић, Марија Ђорђевић, Милица Јовић

Декоратери: Милан Стојчић, Драган Ђорђевић, Дејан Пандић

 

Директор позоришта: Ненад Јовић

 

Премијера – 07. 11. 2017. год. – Дом војске у Врању

* * *

Реч редитеља

Радити текст Александра Введенског је огроман изазов пре свега због тога што он припада ауторима руског апсурда и руске авангарде, која намеће сопствени израз како кроз драматургију тако и у самом начину доживљавања позоришта. Посебно ако узмемо у обзир то да је Введенски „случајно“ нестао у Стаљинистичким чисткама, биће нам јасно о чему овај аутор говори и каквим питањима и проблемима се он бави.

Као и сам текст и наша представа бави се тим великим темама и проблемима једног друштва, кроз призму малих људи. Зашто се један државни систем распада? Ко је крив за то? Које су све рупе у том систему? Како страда појединац кад почне да мало другачије посматра цели тај систем и да ли свако ко је различит треба да буде елиминисан? Као и сама прича у комаду, сви ти људи чезну за бољим временима, за другачијим животом, истовремено се надајући светлој будућности. Али питање је и шта ти људи предузимају поводом тога - да ли нешто раде по том питању, или просто као код Бекета, седе и чекају да се појави неки Годо, који би требало да их евентуално спаси или поведе некуд.

У самој представи ми градимо наш лични свет, у којем успостављамо своја правила игре, систем знакова и метафора и уз помоћ њих отварамо све теме о којима желимо да причамо и гласно говоримо.

Овај текст и наша представа, заслужују да се раде данас, јер је данас право време за то. Позориште и уметник морају да буду будно око друштва, да следе његове аномалије и при том да нађу свој сопствени израз и да то гласно коментаришу, јер позориште мора да буде покретач, а не неми посматрач који седи са стране.

 Ангелчо Илиевски

 

* * *

Реч критике о представи "Јелка код Иванових"

Небојша Цветковић: Јелка код Иванових: Бесмислена стварност у крупном плану (VranjeNet)

 

Позориште "Бора Станковић" задржава сва права на садржај.

Веб-сајт израдио "Релоад" - задржана сва права на прилагођени софтвер и дизајн.