Семјуел Бекет

ИГРА

Режија:Ана Григоровић

***

Адаптација: Вања Николић
Сценографија: Марија Јевтић
Костим: Ивана Младеновић
Дизајн звука: Драган Стевановић Багзи
Видео: Милан Антанасијевић

***

Играју:

Ж1 – Жетица Дејановић
Ж2 – Тамара Стошић
М – Марко Петричевић

***

Шеф технике: Мирослав Илић
Инспицијент: Милан Стојчић
Светло: Ненад Костић
Тон: Горан Стојковић
Гардероба: Јованка Михајловић и Весна Младеновић
Реквизита: Јованка Михајловић
Израда сценографије/декоратери: Мирослав Илић, Драган Ђоршевић, Милан Стојчић

 

***

Бекетова једночинка Игра наизглед третира проблем љубавног троугла. Муж, жена И љубавница заробљени су у три урне и приморани да говоре од стране светла. Њих троје у недоглед понављају причу о својој вези, промишљајући зашто су се нашли у такво јбезизлазној ситуацији. Бекет кроз ову сценску алегорију поставља проблем играња у љубави зарад осећаја да смо живи, тако парадоксално бивајући душевно мртви. Врањски глумци су од пожара у позоришту у сличној егзистенцијалној клопци. Приморани од светла система, они настављају да играју и праве новеп редставе тако производећи илузију да су и даље живи ивидљиви. Међутим, истина је сасвим другачија. Без основних услова и праве позоришне сале, врањско позориште неминовно губи публику и прихвата све веће уметничке компромисе. Са смањеним годишњим буџетима због обнове зграде, неадекватним простором за рад и изведбу, живот позоришне уметности у Врању стоји. Играјући се позоришта, чинимо га суштински мртвим. Да ли је то још једна игра наше запуштене културне стварности?

 

Ана Григоровић

Позориште "Бора Станковић" задржава сва права на садржај.

Веб-сајт израдио "Релоад" - задржана сва права на прилагођени софтвер и дизајн.